Sunday, March 11, 2012

Ама времето си трпи
и јас го гледам 
златниот сјај на крајот.


Ме чека благослов
онаму, во нејзините плави очи.
Среќата чека, и пола уста со неа.



Сите сакаат да ме вдомат,
зашто сум едиствен ничив.

No comments:

Post a Comment